Teško je kad shvatite da nemate ništa zajedničko sa svojim detetom, da ne možete da doprete do njega, da nemate komunikaciju, da ga ne prepoznajete...Onda se pitate kad se to dogodilo, šta je moglo drugačije, gde je nit koja se prekinula. Tražite savet, ne postoji univerzalan obrazac, svako dete je individua za sebe i svaki slučaj je poseban. Da li da učite na sopstvenim greškama ili da čitate ono što piše po knjigama?
Kad imate uvid u psihologiju malo više u odnosu na ostale, a i sami ste roditelj, shvatite jednu stvar, da ništa što ste naučili do sada ne možete da primenite...Ponekad u odnosu zapazite tipičan školski primer iz knjiga ali reakcija bude totalno suprotna od očekivane.
Dešava se da se odlično snalazite u ulozi roditelja dok su vam deca mala, ali kad dodju u adolescenciju vi shvatite da jednostavno niste spremni na taj period. Nisu ni deca, jer to je period kada se oni traže i gube u ličnoj nesigurnosti, u buntu su protiv autoriteta, nesrećno se zaljubljuju...Zabrane bez ikakvog razloga i objašnjenjana na njih neće imati uticaja, na grdnju i kritiku će se verovatno braniti lažima i još upornije isterivati "svoju pravdu"...
Kako se izboriti da taj period prodje lagano i bez većih problema i poteškoća i za jednu i za drugu stranu?
Mladi razvijaju težnju za emocionalnim udaljavanjem i nezavisnošću od roditelja, suprostavljanju autoritetima, odbijanjem poštovanja pravila...
Gde grešimo u odnosu prema deci?
Pravimo greške kojih nismo ni svesni. Zaboravimo da stare metode nisu više korisne, jer oni brzo rastu i sazrevaju. Kako oni rastu i menjaju se, tako i naš odnos mora da raste i prilagodjava se novim okolnostima.
Greške u tom periodu mogu da naruše odnos u budućnosti.
Grešimo ako činimo sve za njih, tako ih pripremamo da budu nespremni za život a i ogorčeni i ljuti na nas. Ali ponekad preteramo u želji da oni budu nezavisni i stabilni, pa budemo previše tvrdoglavi i nemamo baš puno razumevanja za njihove specifične potrebe.
Možda se malo više fokusitati na toplinu i nežnost, komunikaciju u svakom slučaju, i pokušati provoditi vreme zajedno.
Neka to bude neki porodični ručak, ili odlazak u prirodu, bioskop, bilo gde, samo da ste zajedno. Na početku će se opirati ali će vremenom zavoleti vreme koje je rezervisano za zajedničke trenutke.
Deca u tom periodu imaju krizu sopstvenog identiteta. Osećaju se nesigurno, samopoštovanje im je nisko, uporedjuju se psihički, fizički, intelektualno sa vršnjacima. Svi grešimo kada u tom periodu posežemo za negativnim rečima ne bi li ih naterali da učine ono što mi smatramo da je najbolje za njih. U ovom periodu im je najpotrebnije da imaju reči priznanja.
Tinejdzerima je najbolje postaviti granice. Granice u smislu da npr. ako imaju izlaz do 23h. unapred znaju da ako ne ispoštuju termin, sledeći izlazak im je zabranjen.
Ponekad je dobro detetu postaviti pitanje-"Šta ti želiš?", time mu pokazujemo da su nam bitne njegove želje.
Naučite svog tinejdzera a i sebe da rešavate sukobe, ljudi koji rešavaju sukobe postaju bolji prijatelji, bolje osobe a i bolji roditelji. Nemojte probleme i nesuglasice gurati pod tepih. Sedite i razgovarajte. Saslušajte vaše dete.
Tinejdzeri su veoma podložni uticaju svojih vršnjaka, to je normalno i taj uticaj može biti i pozitivan. Ali šta kada on postane negativan? Jedan od načina izbegavanja negativnog uticaja vršnjaka na vaše dete je izgradnja samopoštovanja, samopouzdanja i osećanja da pripada porodici. Radite na tome.
Bežanje iz škole, spavanje do podne ili zatvaranje u svoju sobu po ceo dan su neka od ponašanja koja možda smatramo normalnim u ovoj fazi života. Mislimo, to je period kroz koji moraju da prodju, ali takvim odobravanjem ustvari šaljemo signal da je u redu da zapostavljaju svoje obaveze i odgovornosti i nereagovanjem na takvo ponašanje dovodimo do toga da takve osobine neodgovornosti zadrže i kasnije u životu.
Postaviti tinejdžera ispred sebe i održati mu lekciju iz života, ponašanja ili nečeg drugog neće biti efektno.
Zaboravite na frazu-"Ja sam ti roditelj ( ja sam te rodila ) i biće onako kako ja kažem". Razgovarajte sa svojim detetom kao sa sebi ravnim i iznenadićete se rezultatima.
0 comments