Autor će vas ovim romanom navesti da malo napregnete um. Čini se da je pisanje za njega oblik ludila, strast, nemir koji donosi mir i spasenje..Bez obzira što ćete tokom čitanja knjige nailaziti na "nepristojne" izraze i psovke, nazire se da iza ovog dela stoji osoba koja je veliki esteta i pasionirani ljubitelj umetnost, osoba koja ima jedno zadivljujuće opšte znanje i ume sa rečima. Patnja koja je u osnovi svakog romana, mora biti lično proživljena da bi bila tako maestralno opisana..Mesta koja autor opisuje, moraju biti lično vidjena da bi bila tako slikovito približena. Doživljaji su tako opisani da imate osećaj da ispred vas ide film sa titlom ispod. Čitalac u knjizi nalazi na aktuelne društvene teme, ali ne i na nametanje piščevih ličnih stavova. Tu vas pušta da sami izgradite svoj stav. Pisac vam tako vešto približi glavne junake da imate osećaj da ih poznajete čitav život. Knjiga se čita lako, brzo. Odavno nisam čitala knjigu a da nisam odmah želela da saznam šta je bilo na kraju, uživala sam u svakoj stranici knjige, odlažući što duže završetak. Ovo je moj subjektivni utisak i nije merilo da ćete i vi knjigu doživeti isto. Ja samo polazim od konstatacije da svako vidi ono čega mu je duša puna. 

O ovoj knjizi svoje utiske deli sa vama i moja dobra prijateljica..moja enciklopedija za književnost, neko sa kim moram i volim da razgovaram o svakoj knjizi koju pročitam. Uglavnom su nam se razmišljanja poklopila kada je reč o ovom delu. Evo šta ona kaže:

DOBRO DA BOLJE NE MOŽE BITI

"Ova knjiga pročitana je pod smokvom, pored mora, negde u plavoj izmaglici neba, avgusta i suza. Posle Margaret Jursenar obavezno se oporavljam nekoliko dana jer me boli glava od plakanja za Antinojem, a i nije prijatno suočiti se sa zgranutim pogledima. Kad ste kraljica drame, nije lako čitati carevu "Animula Vagula Blandula" ... I dok se za moju pažnju otimaju barokne palate i ljupka pročeljabazilika, sunce pronalazi jedno sićušno, šimerasto zrno na crveno obojenoj rikni ( ili kako se već zove taj deo anatomije knjige ) novog naslova. Moja intimna istorija sa knjigama je strašna i burna. Što sam sarija, više se vraćam, a manje otkrivam. Teško mi je sa ovim slatkim teretom u duši i ne ubijam se od prizivanja novih sećanja, novog arhiviranja. Nemam više snage da se borim sa kovitlacima sintezije u mom zbunjenom mozgu, ali uzimam "SVE JE DOBRO" i pravim još jedan kompromis sa literaturom. Naravno, ništa od kompromisa.

Elegancija arhitekture ove knjige može se uporediti sa lepotom čiste bele košulje u starinarnici neke obudovele ruske emigrantkinje. U moru krivotvorenih faberžeovih jaja, ulja na platnu, plišanih pozorišnih kulisa jedna, po meri skrojena, bela košulja. Kompozicija od koncentričnih krugova.

Najveći i najširi krug su susreti sa ličnom gatarom glavnog junaka i naratora, slikara i profesora Oskara, opsesivno posvećenog slikanju portreta svoje mrtve drage, Zuwene.

Unutrašnji krug je noć u kojoj kiša " pretvara Beograd u Mjanmar", bestidna studentkinja Marita i najbolji prijatelj Damon, dugih, uvijenih trepavica, nežno zaljubljen u svoju violinu, sa dijagnozom kolebanja od bipolarnog poremećaja do manične depresije. U fantazmagoričnom haosu ateljea ostaje USB sa dokazima protiv korumpiranog političara, "kerećeglave".

Zatim centralni krug- sećanja na Pariz, Švajcarsku, Amsterdam, ljubav...Materijal koji povezuje ovo zdanje jednostavne i dirljive lepote kakvu u sebi nose ostaci antičkih pozorišta su sećanja, reminiscencije, asocijacije, detalji. Nepretenciozno, prirodno i lako. Zadivljujuće znanje i odsustvo opštih mesta. Neverovatan katalog motiva, lica, utisaka. Slike koje vas očaraju svojom toplinom, duhovitim obrtima i nekom, gotovo detinjom, čistotom smenjuju se sa grotesknim ( epizoda sa Prijapovim znate već šta ), bizar, dekadentnim. Osvaja ta mirna, ugladjena rečenica koja ostaje postojana bez obzira da li opisuje egzistencijalni sunovrat ili lepotu voljene. Reči teku lako, nezagrcnute jezivom sadržinom, promišljeno, delikatno se pretvarajući u gotovo likovni doživljaj stvarnosti glavnog junaka.

I ne preostaje vam ništa drugo, čak iako ste hiroviti, zahtevni čitalac koga organski vredja svako i nenamerno ruženje lepote, do da se prepustite. Bez čaja iz Perua, samo sa kutijom kamela i pogledom na zaliv: " Karlos je voleo Žerme, Žerme je volela Pabla, Pablo je voleo umetnost..."

by Aleksandra Milićević

Ako postoji definicija osobe, Srdjan Kovačević je pre svega pisac pa onda sve ostalo..dokazao je to ovom knjigom.

Često kad upadnem u bol, tiho u sebi ponavljam.. kao mantru : sve je dobro.. sve je dobro..i bude dobro. Pokušajte...