Ako se već zateknete u Portorožu šteta bi bila da promašite Piran.
A ako se već zateknete u Piranu, šteta bi bila da laički uživate u njegovim lepotama, propuštajući priliku da malo istražite po riznici kulturnoistorijskog blaga u kome ste se našli.
Piran je čaroban, unutar zidina ušuškan svojom starinom i tradicijom, a u isto vreme i elitni i gospodski.
Prvi put kada sam bila ovde ( a verujte mi bilo je davno, u nekom " prošlom životu"), imala sam osećaj da mogu bez prestanka da šetam po uličicama, a da se ne umorim. Ne možete se umoriti hodajući po toj lepoti.
Stare uske kamene uličice, stari trgovi, stari zidovi kamenih kuća...nisu samo mene opčinile. Opčine svakog ko kroči na blještavi mermer trga Tartini.
To je taj duh davnih vremena koji još uvek živi u kamenu i samo čeka da ga oživite.
Šetnja Piranom otkriva vam bogatstvo istorije i arhitekture.
Piran je rodno mesto kompozitora i violiniste Giuseppea Tartinija, koji je odigrao veoma važnu ulogu u oblikovanju kulturne baštine grada. Glavni trg na kojem mu je 1892. podignut spomenik, na 200-tu godišnjicu rođenja, nosi njegovo ime. "
U Piranu se pored luke, solana i Tartinijevog trga i Tartinijeve kuće koji su simboli ovog mesta, nalazi i 9 crkava, očuvane zidine iz XV veka, galerije, pomorski i ronilački muzej i akvarijum ...
Prepuštam Vas fotografijama ovog predivnog mesta, pa sami prosudite da li vredi da ga stavite na sopstvenu visit listu.
Cela Istra u zimskim danima ima specifičnu harizmu.
A Piran nekako odiše nekom dodirljivom atmosferom. Deluje kao da je uvijen u mirišljavu i prozirnu
smesu od kamena, mora i soli, ribe i ljudi...I da, pravo je uživanje sedeti rano ujutro u nekom od kafića na obali, piti kafu, gledati u more.
Ovde jutro miriše na rakove i školjke...
0 comments