Davno sam na Travel kanalu gledala takmičenje u spremanju Imam Bayildija, starog tradicionalnog turskog jela koje datira jos iz doba Otomanskog carstva. Takmičenje se odigravalo na Prinčevskim ostrvima, nedaleko od Istambula, gde nemate automobile, saobraćaj se odvija pomoću fijakera i konja, a stare velelepne vile vas istog momenta vrate nekoliko vekova unazad. Na tom takmičenju su se sjatile sve lokalne babe- kuvarice, majstorice svog zanata. Samo da znate sa kakvom umešnošću su one pravile ovo jelo. I sad kad se setim tih scena, voda mi krene na usta. Posle sam Imam Bayildi probala u nekoliko navrata na nekim od mojih putovanja po Turskoj. Naziv jela u prevodu znači- "Imam je pao u nesvest". Ima i prica o tom jelu, koja ima dve verzije...Navodno je neki imam oženio ćerku nekog trgovca maslinovim uljem. U miraz je dobio 12 boca najfinijeg maslinovog ulja. Žena mu je svaki dan spremala jelo od plavog patlidzana u maslinovom ulju. Trinaestog dana nije dobio ručak jer više nije bilo maslinovog ulja. Imam je pao u nesvest kad je čuo za to. Druga verzija je da je imamu žena spremala jelo, kojim se on hvalio na sva usta, a pao je u nesvest kad je čuo koliko koštaju namirnice i koliko maslinovog ulja ide u ovo jelo.